„Златна треска“ ја тресе Македонија, Сиера Мадре е во Кратово
(текстот е преземен од српскиот весник Политика и е на српски јазик)
„Златни туризам” је у моди, запуштене руднике обилазе гости из Немачке, Италије, Словеније, Русије, Украјине, Хрватске и Србије, а има и ловаца на благо. Као и претходних година, хиљаде Македонаца дало се у потрагу за богатством. Појединци опремљени мапама, примитивним алатом али и софистицираним детекторима за племените метале, крстаре Македонијом не би ли се докопали злата за којим се овде трага од античких времена.
Због распрострањености ова појава названа је „спортом”, што је и лозинка и знак препознавања; кад вам кажу да се тај и тај бави „спортом”, знаћете да је један од трагача за закопаним благом. Миленко Неделковски, недавно је на скопској телевизији Канал пет пред камерама демонстрирао како се „детектором из Пентакогона” непогрешиво стиже до закопаног блага. Алудирао је на истинит случај, кад су припадници специјалне јединице МУП Македоније, популарни „Лавови”, по наређењу тадашњег министра полиције, Љубета Бошковског, данима прекопавали пропланке у околини Кратова.
Овај градић у источној Македонији прозван је македонском Сијером Мадре, јер брда и планине које га окружују непрестано прекопавају стране компаније и домаћи и страни авантуристи. У хроникама о његовој древности документовано је да је још од времена Римљана и Константина Великог био важан рударски крај. На сајту туристичке организације Кратова може се прочитати да је још 1510. године овде сребро вађено као кромпир. Трагови запуштених рудника су многобројни и не чуди што су на њих око бацили странци: Британци, Американци, Аустралијанци па и Кинези.
Ових дана аустралијска компанија „Џенесис рисорсис”, која са локалном компанијом „Силекс” увелико обавља припреме за откривање златне руде. На томе раде и Енглези, чија компанија „Јуропијан минералс корпорејшен” десетак година буши и испитује терен на падини планине Златице, која се још зове и Плавица. У селу Коњух видљиви су трагови некадашњег Златног града, а у насељу Нежилово локалитет Златно свакодневно обилазе копачи археолози и туристи.
Становник Кратова Стевче Доневски још осамдесетих година минулог века увидео је да се од прича о злату може добро живети, па је основао туристичку организацију које туристима показује локалитете старих рудника, којих је у околини Кратова регистровано чак шездесет. „Златни туризам” је овог лета доживео пун процват и, према речима Доневског, до краја септембра, за обилазак запуштених рудника пријавило се 250 гостију из Немачке, Италије, Словеније, Русије, Украјине, Хрватске и Србије, а најбројнији су археолошки стручњаци и наравно ловци на благо. Пројекат је сјајно осмишљен, па гости, сем што могу да посете неки од златних рудника Филипа Македонског и Константина Великог, могу да виде средњовековне цркве и манастире, да пробају јела по старим рецептима. Цела авантура завршава се у конацима манастира „Свети Јоаким Осоговски” крај Криве Паланке.
